Hoće li ko reći,pokazat' put ka sreći...Kao Bare, pitali su se zadnjih dana maturanti. Jednodoba je prošlo. Oni sada misle da je bilo i najljepše. Griješe. Najljepše dobatek dolazi. Dolaze nova poznanstva, iskustva, životni izazovi, brucošijade inezaboravne –ijade.

Naravno, akokreneš pravim putem. A to je jedan i jedini, put znanja. Put kojim se težekroči, put uspona i padova, put ispita, vježbi, seminarskih radova... Oni kojine krenu tim putem, nisu izgubljeni, ali je mnogo veća mogoćnust da će nasvojim putevima zalutati.

Dvadeset i prvivijek je vijek znanja. Naša zemlja, kao i u svemu u velikome kasni za zemljamaEvropske unije. Iako se hvalimo kako su naši đaci najpametniji, kako smo mi kaonarod najinteligentniji, i da nismo kao tamo neki glupi zapadnjaci. Alistatistika govori malo drugačije. Samo 3% ljudi u BiH ima diplomu, a evropskiprosjek je 15%. Znači kasnimo. Naravno, to ne znaci da treba da idemo da se školujemou Evropu, a još manje da treba da idemo tamo da bi smo bili najamni radnici.Ali treba da se obrazujemo, kako bismo bili konkurentni na evropskom tržištuznanja.